Prevođenje uz pomoć mašina

Prevođenje uz pomoć mašina

Hajde da pričamo o budućnosti prevođenja. Ne bismo voleli da se bavimo predviđanjem, ali bismo želeli da u narednom tekstu objektivno sagledamo situacije u kojima upotreba mašina može da bude prednost.
Setimo se samo poznate partije šaha između superkompjutera Deep Blue i svetskog šampiona u šahu Gari Kasparova. Tada, 2007. godine, Deep Blue je postao prva mašina koja je pobedila aktuelnog svetskog šampiona. Danas se postavlja pitanje može li mašina za prevođenje da bude dovoljno jaka i pozdana kako bi pobedila ljudsku konkurenciju?
Brzina misli
Kao što je Deep Blue mogao da izanalizira impozantnih 200 miliona pozicija u sekundi, tako i mašine za prevođenje mogu da proizvedu prevode brže nego bilo koji čovek – prevodilac. U situacijama u kojima je potrebno dosta vremena kako bismo tačno preveli neki tekst, mašina u svojoj memoriji može da pronađe prevod za svega nekoliko sekundi. To ne znači da su ponuđeni prevodi u potpunosti tačni, oni pre svega predstvaljaju rezultat rada baze podataka usađene u mašinu, koja je veoma često sačinjena od prevodilačkih sećanja ljudi. Međutim, sama brzina povlačenja prevoda iz memorije predstavlja dovoljan uslov da se jedna takva mašina postavi ispred ljudi.
Bez ljudskih grešaka
Ako ste se pitali kako je jedan kompjuter pobedio najboljeg svetskog šahistu, reći ćemo Vam da je upravo Kasparov napravio grešku u odlučujućoj partiji. Dakle, prateći onu slavnu izreku „Ko radi, taj greši“ prevodioci su skloni greškama. Tako, može se desiti da umorni među njima pročitaju reč „contact“ (kontakt) kao „contract“ (ugovor), ali i da previde moguće propuste žureći da ispoštuje zadate rokove. Očigledno je da mašine nisu sklone takvim propustima, što im daje značajnu prednost u odnosu na ljude.
Neefikasnost je ljudska osobina
Dok je Deep Blue sve vreme bio 100% fokusiran na igru, Kasparov je izgubio vreme razmišljajući i osluškujući sporedne stvari prilikom pada koncentracije. Svojstvo mašina nisu neefikasnost i odugovlačenje, dok spoljne smetnje i nedovoljno znanje vrlo često mogu da uruše efikasnost prevodioca. Primera radi, trošenjem vremena se može smatrati kada prevodilac prilikom rada na nekom tekstu ustaje na svakih sat vremena po čašu vode ili da bi jeo. Okruženje ili fiziološke potrebe mogu da umanje produktivnost u radu i za nekoliko sati.
No, bez obzira na sve prednosti koje smo izneli, postavlja se pitanje zašto bismo želeli da roboti zamene ljude? Automatizacija čini da se stvari obave efikasnije, brže, ali istovremeno i dosadnije. Sa druge strane, ljudi ne teže da stvari rade po automatizmu. Priroda ljudskog stvaralaštva nije u algoritmima, već predstavlja rezultat kako logičkog, tako i nelogičkog razmišljanja.

No Comments

Post A Comment