Savremeni engleski – jezik koji se menja

20 Dec Savremeni engleski – jezik koji se menja

Poslednjih godina, naučnici iz Velike Britanije su istraživali kako se upotreba engleskog jezika menjala kroz vreme. Tom prilikom, oni su došli do iznenađujućih podataka koji ukazuju na to da se jezik u Velikoj Britaniji toliko promenio, u meri da bi našim precima bio potreban prevodilac kako bi se sporazumeli.

Ono što je takođe rezultat ovog istraživanja jeste i činjenica da se jezik nije menjao radi njegove korisnije upotrebe, već kao rezultat generacijskih trendova. Tako, primera radi, upotreba društvenih medija je učinila da deca u Britaniji koriste reč „Like“- SVIĐATI pet puta više nego ranije. Promene u socijalno prihvatljivom načinu iskazivanja emocija su dovele do toga da se reč „Love“- LJUBAV koristi pet puta više nego reč „Hate“- MRŽNJA, dok, sa druge strane, kao posledica ekonomske krize iz 2008. godine se javlja trend da se reči „save“- ČUVATI i „money“- NOVAC koriste dva puta više nego reč „spend“-TROŠITI.
Istraživači sa Kembridža su kao rezultat ovih premena u korišćenju jezika naveli i sve veći broj gramatičkih grešaka, odnosno povećanje nepismenih pojedinaca među mladima. U skladu sa tim, čak i neke javne ličnosti su počele da koriste reči kao što su „gonna“, umesto „going to“. Lingvisti i istoričari sa velikim negodovanjem ispraćaju ovakav trend, kritikujući i neke od engleskih dnevnih novina koje prihvataju ovakve promene.
No, pogrešna upotreba jezika se ne uočava samo kod maternjih korisnika engleskog jezika, već su pomenuti istraživači uočili i nekoliko reči kod kojih se najčešće uočavaju greške prilikom pisanja. To su, pre svega: „because“- JER („becouse“), „accommodation“- SMEŠTAJ („accomodation“), „which“- KOJA/I („wich“), „advertisement“- REKLAMA („advertisment“) and „beautiful“- LEPO (‘beatiful’).
Jezik se oduvek menja, usavršava i oblikuje u zavisnosti od potrebe njegovih korisnika. To i nije loša stvar, jer da nije tako, da se jezik nije promenio od 1950. godine, mi danas ne bismo imali reči za „modem“, „faks mašinu“ ili „kablovsku televiziju“…
U svakodnevnoj komunikaciji sa ljudima, mi usvajamo nove reči, a same jezičke konstrukcije se razlikuju u zavisnosti od godišta, posla ili nivoa obrazovanja. U skladu sa tim, različite društvene grupe koriste jezik kao deo svog grupnog identiteta. Mladi ljudi u komunikaciji sa svojim vršnjacima koriste reči, izraze i rečenične konstrukcije koje nisu najrazumljivije starijim generacijama. Neki od ovih izraza su kratkog veka, dok se drugi zadržavaju u jeziku duži vremenski period.